The Present & Future

PRESENT & FUTURE

With this series of drawings by artist Marko Gavrilovic titled The Present and Future, we can see a philosophical and artistic dimension that represents the experience of time-space with the modern man in it.
There is a focus on Present and Future and the Past is purposely avoided here.
Where is the truth in our history, when it’s made mostly by conquerors?
We just have the piece of the puzzle; what about the rest? Present and Future are time dimensions that we can say we experienced, or will experience because they are observed and estimated with our own sense and prudence.
Everything else could be made up?

Drawings from the series “Present & Future” are an artistic and personal interpretation of the spatial-temporal motion and its stream in which the hero of today remains disoriented and confused. The pace of modern lifestyles and philosophy of consumption makes one a temporary and unnatural, and this marks the transient of human relationships. By seeking diversity and stimulation, man loses a contact with the reality, taking care only about himself, unlike previous models; of respect for others and the community. The chosen concept with a subject of man in the modern world is interesting and close to the contemporary audience, as well as the approach. Forms are appearing by themselves; the artist is adapting them to fit in the body of an artwork so it could start to live an independent life. Soft and organic forms are communicating with the observer on a subconscious level, causing a variety of associations. The idea of the final drawing, created during this operation of fragments assembling, is that everything around us is composed of parts; parts are forming objects, worlds etc. Those parts together give life, as well as individual events in the timeline.
Present-Future-Marko-Gavrilovic-1

We are entering a Kafkaesque World of the surreal and real, which stirred up and moves drawing with the disturbing underline of yellow and red, floating through space. Lines flicker, quiver, driving us into the world of urban and organic, where drawing thrives as the city itself; seemingly random as a subject of its own laws of growth. Every single drawing and occasional futuristic force of the movement has a meaning and tells a story – fragmented, dynamical and personal. Each artwork is a piece of the overall idea.
Safe, fast, narrative drawing of artist Marko Gavrilovic is occupying the space with lines and composition.
The main play is not visible on a first sight, you have to read it beneath the surface while it takes us into the time dimension and dilemma of modern man and contemporary art.

Zorica Atic

Art Historian

Садашњост и будућност

Mарко Гавриловић нас серијом цртежа “Садашњост и будућност” уводи у филозофско-уметничку димензију доживљаја времена, простора и савременог човека у њему. Прошлост је овде намерно изостављена, сасвим упитна, схваћена као пројекција догађаја и информација које нису нужно и чињенице. Уметник чија је истраживачка и ликовна преокупација гибање и живот органског, и чињенице доживљава као делове слагалице. Оне су придодате уз одређену епоху, смишљено интерпретиране, наменски показују зашто се свет развијао у одређеном смеру. За Марка Гавриловића, и не само за њега, садашњост у којој живимо и будућност која из ње произилази једине су временске димензије за које можемо засигурно рећи да су доживљене, посматране и поцењене: нашим сопственим осећајем и искуством.

Тема цртежа из серијала “Садашњост и будућност” је уметничка и лична интерпретација овог просторно-временског гибања и његовог тока, при чему јунак данашњице остаје дезорјентисан и збуњен. Темпо савременог начина живљења и потрошачка филозофија чине човека привременим и неприродним, а та привременост обележава и људске односе. Тражећи разноликост и надражаје човек губи контакт са реалношћу, води бригу искључиво о себи, за разлику од ранијег модела уважавања других и заједнице. Изабрани концепт са темом човека у модерном свету, окренутог себи, интересантан је и близак савременој публици, као и сам приступ. Облици се појављују наизглед сами од себе, уметник их прилагођава и уклапа у организам који почиње да живи нови, самосталан живот. Меке и органске форме комуницирају са подсвешћу посматрача, узрокујући низ асоцијација. Сама идеја о коначној форми цртежа настаје у току рада и склапања фрагмената: све што нас окружује састоји се од делова, делови формирају предмете, светове, делови су ти који заједно дају живот, попут појединачних догађаја у временском току.

Улазимо у кафкијански свет надреалног и реалног, у коме усковитлан и гибајућ цртеж, подвучен узнемирујућом жутом и црвеном, плови кроз простор. Линије трепере, дрхте, лелујају, увлачећи нас у свет урбаног и органског, где цртеж буја као и сам град: наизглед стихијски, подложан сопственим законима раста. Сваки поједини цртеж и повремена футуристичка силина покрета има своје значење и приповеда причу – фрагментарну, динамичну, личну. Сваки је, даље, делић изложбе и укупне идеје. Сигуран, брз, наративан цртеж Марка Гавриловића, владање простором и композицијом, где се представа не сагледава већ ишчитава, уводи нас у временску димензију проблематике савременог човека и модерне ликовне уметности.

 Зорица Атић, историчар уметности